Nedelja, 23.07.2023 | 19:26

Visovi Maljena

Visovi Maljena sa kojih se vidi puna lepota naših krajeva, štite Divčibarska polja od vetrova. Najviši vrh Maljena je Kraljev sto (1104 mnv), a zatim Crni vrh (1098 mnv), Veliko brdo (1061 mnv), Golubac (1044 mnv), Velika pleć (1037 mnv), Stražara (1061 mnv), Paljba (1051 mnv), Zabala (1011 mnv), Vlasovi (1003 mnv)…

Sa brojnih vidikovica do kojih se lako i brzo stiže obeleženim pešačkim stazama pruža se izvanredan pogled na udaljene krajeve Srbije – sve do Kopaonika, Sokolskih planina, Zlatibora, Tare, Zvezde, Golije i Durmitora. Pri lepom vremenu može se videti i Avalski toranj, a sa određenih mesta i planina Rtanj.

KRALjEV STO (1103 mnv) – Najviši je vrh Maljena dobio je ime po caru Dušanu. Pre nego što je postao car, Dušan, kralj Srba, zarati sa Mađarima. Došavši sa vojskom iz Prizrena na Maljen, Dušan posla vojsku niz planinu pred neprijatelja, a on sa svojom pratnjom ostade i ulogori se na najvišem vrhu planine. za sve vreme, dok je u kolubarskoj ravnici trajala borba sa Mađarima, Dušan se zadržao na ovom visu i na njemu primio glasnika koji mu je doneo izveštaj o pobedi nad Mađarima. Pošto je primio izveštaj, Dušan sa svitom siđe u srpsku tvrđavu Belu stenu, koja je ležala na padini Maljena, više sela Krčmara, izvrši smotru svojih trupa i potom se vrati u Prizren. Narod, da bi sačuvao spomen na taj događaj i na dane Dušanovog boravka na Maljenu, daje najvišem maljenskom vrhu ime Kraljev sto. Sa Kraljevog stola sagledava se ceo masiv Maljena i obližnja sela, izvanredan je i opgled na druge planinske masive. Kada se u zvezdanoj noći čovek nađe na Kraljevom stolu, uživa gledajući odblesak svetlosti Beograda na noćnom nebu.

CRNI VRH (1098) – Drugi je po visini vrh Maljena i uzdiže se nad samim Divčibarama. Obrastao je gustom tamnozelenom crnogoričnom šumom na desnoj obali rečice Crne Kamenice. Tokom celog dana crni se, a naročito u predvečerje. Pravi Crni vrh. Naći se u ranu zoru na najvišoj tački Crnog vrha predstavlja opsebno zadovoljstvo. Kada kosi sunčevi zraci obasjaju ovaj vis, sela na padinama planine još su obavijena noćnom tminom. Umesto njih se vidi samo jedno nepregledno belo more iz koga, kako dan sve više osvaja, prvo izroni vrh Subjela (924 metara) a zatim ostali visovi, da bi na kraju rani izletnik okom obuhvatio Tometino polje, Skakavce, Rosiće i Kosjerić… Kada zraci jutra razbiju oblake i u vazduhu nema prašine, sa Crnog vrha je moguće videti i masiv Durmitora.

VELIKO BRDO (1061 mnv) – Dobilo je ime po njegovoj vizuelnoj dominaciji u prostoru. U gustoj bukovoj šumi BUKULjI, prošaranoj jelom koja doseže izvanredne veličine, na blagoj padini ovog masiva nalazi se izvor hladne planinske vode STUDENAC, čija voda izvire iz kamena u podnožju bukovog drveta. Privlačno mesto za odmor je i mešovita bukovo-jelova šuma Blagulja, koja se nastavlja na Veliko brdo. Sa vrha se pruža izvanrendan pogled na deo planina koje se vide i sa Kraljevog stola i Crnog vrha a u dolini Kolubare se vide sela i varošica Mionica i njena živopisna okolina koju presecaju izvorišta reke Ribnice.

GOLUBAC (1044 mnv) – Obrastao je mešovitom četinarskom i listopadnom šumom. Nekada su šume ovog visa vrvele od divljih golubova, od kojih je visu ostalo ime. Pogled sa Golupca na sela valjevskog kraja ostavlja divan utisak, jer česta smena pojedinih poljoprivrednih kultura čini pejzaž živopisnim.

VELIKA PLEĆ (1036) – Visoravan koja se u svome centralnom delu uzdiže u obliku kupe, dok posmatrana sa drugih maljenskih visova liči na ogromnu plećku, po čemu je i dobila ime. Lep vidik se pruža i sa Velike pleće.

STRAŽARA (1061 mnv) – Ovaj vis je dobio ime u doba austrijske administracije u severnoj Srbiji od 1718. do 1739. godine, jer je u to vreme njima išla granica između Austrije i Turske, te je na njemu bila austrijska granična straža. Posada Stražare je bila sastavljena od hajduka, stanovnika okolnih sela (uglavnom iz sela Krčmara). Visom Stražara Divčibare su podeljene na dva dela: Divčibare u užem smislu i Pitomine. Sa ovog visa vidi se celo divčibarsko polje, ostali visovi Maljena, veći broj planina i grad Valjevo.

PALjBA (1051 mnv) – Gori šuma jako često na tom prostoi, Otuda i naziv vrha.

ZABALAC (1011 mnv) –

VLASOVI/VLAŠIĆI (1003 mnv) – Ovaj kraj su naselili Vlasi jednom migracijom kada su preuzeli teritoriju Ugari. Ostao je naziv vrha kao svedok njihovog prisustva.