Utorak, 18.07.2023 | 17:01

Miloševe livade divčibarske

U vreme Osmanskog carstva Divčibare su bile u vlasništvu janjičarskih aga (na turskom znači vođa, vladar). Mnogi Srbi su primili islam i postali službenici, oficiri, vojskovože pa i veziri velikog carstva Istoka. Hrišćansko plemstvo ili se povuklo ka severu u Krajnu, Austriju i Rusiju, ili je iygubilo svoje potomke i ugasilo plemenitu lozu na kojoj je počivalo carstvo. Posle gotovo 300 godina od pada Bele stene kraj Divčibara, izbija veliki ustanak za oslobođenje Srba hrišćana od jarma. Pred početak Karađorđevog ustanka Divčibare su bile posed Deli-age Serčesme koji je bio rodom iz Srebrenice. Meštani obližnjeg Krčmara, seljaci iz Valjeva i Užica dovodili su na pašu njegovu stoku i tovili je na divčibarskim pašnjacima. Meso se prodavalo i slalo karavanima u daleki Dubrovnik ili Bosnu.

Ustanci su imali velike uspehe, a snažno jačanje srpske državnosti, naročito posle uspostavljanja Sovjeta i iseljavanja imućnih begova i aga u Bosnu i Istanbul, uznemirili su ostale osmanske veleposednike u Srbiji. Karađorđeva Srbija je pod naletom osnažene carevine propala, ali je ustanak ponovo podignut i bilo je jasno da se vladavini sultana bliži kraj. Tako je posle drugog ustanka, po jako povoljnim uslovima od deli-age divčibarsko polje 1822. godine kupio srpski knez i ustanički vođa Miloš Obrenović. Na taj način je proširio svoj lični posed, i dodatno obezbedio granicu sa Bosnom. Od tada su za njegov račun uzgoj stoke na Divčibarama vršili kao čobani seljaci iz valjevskih i užičkih sela.

Knez Miloš Obrenović je prvi put boravio na Divčibarama jula 1822. godine. Od tada je često je dolazio u planinu zbog poslova vezanih za tov stoke, a leti se sa porodicom odmarao okružen lepotom Divčibara u „Gospodarskim kolebama“. Njegova koliba danas više ne postoji, ali se zna da se nalazila na mestu današnjeg poštanskog odmarališta na Divčibarama. 

Kasnije, svojim ličnim ukazom Knez Miloš je velikodušno razdelio stoku i zemljište seljacima Krčmara.